Čvrsto ćemo stegnuti ruke

i nećemo imati kuću.

Ni vrata na koja grebe nesreća

nećemo imati.

Nećemo spavati nevenčani,

neće nas prevariti cveće.

Biću sjajna stena

u kojoj ponekad likovi plaču.

Blagi istočni vetar napisaćeš za mene.

Poslanici sećaće na

sve moje ćutnje

sve tvoje reči

nikada iste

kojima si ti bio jedini cilj.

Reći ću ti

da razmišljam o danima

kojih ne mogu da se setim.

Ni ćutanje više ne govori  

na ovom mestu

gde prestale su

žrtve i kazne

i prijatelji zaboravljeni.

Kada oči udarile su u kamen

kada strela je otrovala dušu

osta ništa.

Samo skica života

za koji si želeo da bude tvoj

i uporna misao da

bilo je nečeg ljudsko savršenog u Orionu…

Okreni iliti obrni priznajem da me ovih dana oduševljava ideja arhetipa. Pamtim sedam godina kruženja po planinama neke nepoznate mi teritorije. Crna kafa me je određen period života vukla van kolektivnog.   

Ako biram između crne kafe i čaja… Hm. Izbor ne bi trebao da mi predstavlja nikakav problem. Toliko o iskrenosti. A onako neiskreno izjavljujem da crnu kafu pijem tajno, dakako u uskom krugu prijatelja.  

O gatanju iz listića čaja da ne počinjem sada? Da, Sreća bi sada prokomentarisao ‘ …Samo kad imaš opravdanje da nešto odložiš…’. Naravno, da bi izjavu propratio osmehom…

Veruj u ovom momentu opravdano je.  

U čast tradicionalnog življenja sledi recept: 

MASALA – tradicionalni indijski čaj

- 3 vrećice crnog čaja
- 4 šolje vode
- parče štapića cimeta
- parče đumbira
- 1/2 kašičice zelenog kardamoma
- 1/2 kašičice crnog bibera u zrnu
- 1/2 kašičice karanfiliča
- 1 kašičica korijandera
- 1 šolja mleka
- med ili neki drugi zaslađivač

U ključalu vodu dodati začine, poklopiti i kuvati na laganoj vatri 20 minuta. Dodati vrećice čaja, skloniti sa vatre i ostaviti poklopljeno 10 minuta. Dodati mleko i zagrejati do temperature prijatne za piće. Čaj ne treba da provri. Procediti i služiti sa zaslađivačem. 

U redovima ovim                                 

samo tebi radosti nedeljiva

suza bol sklanja

sreća stoji

i srce ne krije da te voli.

        Moj prijatelj kaže da je formula za osmeh: svetlost znanja. Najbolje je mogu predočiti kroz pojmove nešto i ništa. Ako je “nešto” ono nama vidljivo i poznato, a “ništa” ono nepoznato, proizilazi da “jedino” uz osmeh možemo kroz ništa delovati na nešto. Ako se ništa nalazi iza vidljivog domena fizičkog oka, i ako je jedini put do ništa, naše duhovno oko, onda bih osmeh kao nauku preporučila u traganju za odgovorima.

Jedino je svetlost ta koja nas može podići toliko visoko, da obitavanjem u ništa svedočimo o bivstvovanju u nečemu nama bliskom, ujedno dajući nijanse predvidjanja sadašnjeg trenutka, sa varijacijama napred ili nazad.Pojedostavljen izraz osmeh predočila bih ovdašnjom rečju bliskoj svim religijama – VERA -.

Koliko je god istinski, u našim društvenim domenima, teška za dosegnuti, vera kao pojava i osećanje je jedina vodilja ka ništavnosti koja nas očekuje. Namerno upotrebljavam reč ništavnost, jer u suprotnom, diskusija o onostranoj viziji bi me odvela u daleke prostore koji, možda, ne žele da se objašnjavaju.

Oni postoje, i kao takvi daju nam mogućnost da ih dosegnemo.

Oni počinju žutom i narandžastom, vremenom poprimaju prozračnost i uvek su u stavu gore od nas, odnosno nečega.

Kada dosegnemo ništa, otvaraju nam se nove vizure nečega i tek tada možemo učestvovati u kreiranju sopstvenog uticaja na nešto. Onoliko prostora koliko nam je dato možemo unaprediti verom, ili ublažiti nepovoljne posledice vremena provedenog u nepriznavanju apsolutnog. Konačno, dobijamo slobodu i željenu odvojenost od društva i nametnutih nam normi.

Ukoliko i dalje funkcionišemo u istom, u zavisnosti od izbora, možemo zadržati osnovna načela koja nam ne predstavljaju preveliku stegu. Uostalom, zato imamo odela dok razmišljamo. 

O čemu razmišljaš? 

Čvrsto ćemo stegnuti ruke

i nećemo imati kuću.

Ni vrata na koja grebe nesreća

nećemo imati.

Nećemo spavati nevenčani,

neće nas prevariti cveće.

Biću sjajna stena

u kojoj ponekad likovi plaču.

Blagi istočni vetar napisaćeš za mene.

Poslanici sećaće na

sve moje ćutnje

sve tvoje reči

nikada iste

kojima si ti bio jedini cilj.

Reći ću ti

da razmišljam o danima

kojih ne mogu da se setim.