Ponekad ni sama nisam sigurna koliko imam godina, te ignorišem pomisao da baš ova stranica očekuje moju biografiju.
Ono što bih podelila sa tobom je da još uvek na leđima ponosno nosim sve kontinente Sveta u obliku broja 7, često govorim da ako je imati tamnu kožu sinonim za imati dušu, onda sam Ciganka, a o svojoj dosadašnjoj poeziji kažem:
Krojim reči, ozbiljnih misli, skrivena iza sopstvene običnosti ili neobičnosti, sa željom da ispričam sebe. Stvaralaštvo je ljubav, neraskidiva nit mene same koja mi pomaže da preživim dok održavam sadašnjost u telu.
Prava ljubav bez tajne ne postoji, zato neka sve napisano bude za kralja, a što se tiče mog daljeg puta volim da mislim da je prednost umeti zabeležiti reči i živeti…
U to ime sledi pesma H.L.Borhesa koju rado čitam…
TRENUCI
Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim,
Pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Bio bih gluplji nego što bejah, zaista,
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima,
više putovao,više sutona posmatrao,
na više planina popeo,više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
jeo manje boba a više sladoleda,
imao više stvarnih
a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio od onih što razumno i plodno prožive
svaki minut svog života; imao sam, jasno,
i časaka radosti,
Ali kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo
dobrim trenucima.
Jer ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo;
nemoj propustati sada.
Ja sam bio od onih što nikad nigde nisu išli bez toplomera,
termofora, kišobrana i padobrana;
kada bih opet mogao da živim,
lakši bih putovao.
Kada bih ponovo mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodim i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao,
kada bih život ponovo pred sobom imao.
Ali vidite, imam 85 godina i znam da umirem.
