Gledam te nemoćnog protiv aždaje koja ti se uselila u prostor i nemam pitanja, nemam odgovora. Kao bez emocije priđem i poljubim ti natekle obraze. Tada mi lakne jer vidim da ne goriš.
Trenutak nas je spasao istine koja lebdi i nikako da ode.
A pokušali smo. Čak smo i mleko doneli iz Rusije i kupali se njime.
Aždaja je tu.
Znam da si čovek hrabrog srca i vidim svoj strah kako se sklanja i ne priznaje čak ni svetu nam ljubav. A osećam je. Bože kolika je ljubav i kolika je nemoć koju osećam.
0 реаговања до сада ↓
Још увек нема коментара...Покрените ствари попуњавајући образац испод.