Voli me!
- viknula bih,
a glas mi je nečujan,
ni ime tajne koju imam
više ne znam.
Čuješ li?
Na jedno lice
kao dve suze noć pada.
I kada zvezde razliju nebo
i kiše stope asfalt
pobediću uspehe,
i hodajuće strahove
i sve pretke koji nikada nisu otišli.
Nebirana reč,
jednostavno biva,
kao prijatelj,
kao ljubav,
kao produžetak produžetkom obavijen.
Jutra ista budiš,
a jesen se polako udaljila
i neka nova buđenja
samo iritira stari osećaj.
Shvatićeš, da to je ipak bio privid
i samo miris podsetiće žudnju
da je bila tu
radost nedeljiva.
