Podignut iz blata, svojim umom
KRALJ je seo na presto da vlada:
i tako odozgo, gordo, neuhvatljivo srce
žudi za toplinom.
Lagani dodir po dirkama
izgužvani odrazi od sapunice
prigušeno svetlo
dva velika oka
kuda?
Duša ranjena strelom krvari
dozvoli joj čisto buđenje
sa mirisom mleka ostroškog
udahni promrzao vazduh natopljen čežnjom
i veruj.
I imam sve, a nemam ništa.
I okrenut sebi branim se slane vode
bahato otresam tebe
ne bi li uspeo ponovo stati
i pretvoriti se u sreću.
