Posveta

Moliš li se?                                 

Za nas grešne,

obasjane,

za nas sa srcima krvavim,

za “nevernike” Meduzine

koji u ime slobode gazimo

i ržemo jedni na druge.

Za licemere gordog čela

iz kojih slava niče.

Da li nam praštaš?

Kao što sebi i drugima

nikada nisi.

Molba (druga)

Voli me!

- viknula bih,

a glas mi je nečujan,

ni ime tajne koju imam

više ne znam. 

Čuješ li?

Na jedno lice

kao dve suze noć pada.

I kada zvezde razliju nebo

i kiše stope asfalt

pobediću uspehe,

i hodajuće strahove

i sve pretke koji nikada nisu otišli.

Nebirana reč,

jednostavno biva,

kao prijatelj,

kao ljubav,

kao produžetak produžetkom obavijen.

Jutra ista budiš,

a jesen se polako udaljila

i neka nova buđenja

samo iritira stari osećaj. 

Shvatićeš, da to je ipak bio privid

i samo miris podsetiće žudnju

da je bila tu

radost nedeljiva.

Molba (prva)

Podignut iz blata, svojim umom

KRALJ je seo na presto da vlada:

i tako odozgo, gordo, neuhvatljivo srce

žudi za toplinom. 

Lagani dodir po dirkama

izgužvani odrazi od sapunice

prigušeno svetlo

dva velika oka

kuda? 

Duša ranjena strelom krvari

dozvoli joj čisto buđenje

sa mirisom mleka ostroškog

udahni promrzao vazduh natopljen čežnjom

i veruj. 

I imam sve, a nemam ništa.

I okrenut sebi branim se slane vode

bahato otresam tebe

ne bi li uspeo ponovo stati

i pretvoriti se u sreću.

Priznanje kroz razliku

Razlika

Kao svom Sinu

dao ti je

da nikada ne spoznaš

sreću Njegovog dara

i tugu kada ga izgubiš. 

kroz 

To beše jedne noći

kao što jutra jednog oživeo si hleb

kog sam se odrekla,

lakše nego života u meni.

Sebi sam zadala poslednju bol

i previše ponosa da kažem

za život

koji sam osudila na ponovni pokušaj 

priznanje 

Te noći reku je ispilo dno.

Od tada breme slobode

i nasmešeno lice ludila nosim

jer kukavica sam

od kada videh kako ćutiš

i puštaš me da ga prisilim na smešak.

Tugu kad izgubiš i sreću Njegovog dara

dao ti je kao svom Sinu

da nikada ne spoznaš.

Video si me kako ćutim

i ćutao si o istom,

i kako se bojim

što nikada ne dadoh ime

njemu koji je bio bliži od svih.