Nećeš naći tugu
neko drugi kroz zid i vreme
s one strane ogledala biće.
Sve dalje preliva daljina pretnje zaslepljene,
doziva strah isprskan tintom
zarobljen iza neba.
Jedina vrelina kraj daha tapka u daljinu
gde beše početak.
I grli tužno. Kroz zid i vreme
s one strane ogledala biće neko drugi,
jer
Ne dam da sasvim ostariš!
