Tamo gde je nekada bila škola, sada se nalazi, slična onoj iz sna, svetla špilja. Sekli smo kosu i palili je nad ugarcima.
Oko nas je bilo sivo.
Klonuli ljudi sedeli su na kamenim krevetima, a ono što je ostalo od nas, danonoćno je bilo u potrazi za pacovima i smežuralim slepim miševima. Moj boravak u ovoj svetini odavno je prevalio sedam dana i bi mi žao što ne upoznah više brojki. Jedino merilo prolaznosti, naučenog vremena, bila je crvena koje više nije bilo na mojoj kosi.
Još uvek nisam nikog poznavala, a sećanje na ljude nekad, me je gonilo da tragam.
Dece u ovoj masi nije bilo.
Nagonski, lečili smo pljuvačkom posekotine i rane, uvek sedeli u krugu oko plamena koji je pravljen od kostiju životinja ili nekog umrlog.
Uvek ćuteći, ukrštali smo se i gubili u bojama koje je vatra mešala, a bila je plavo – ljubičasta, sa sećanjem da je bila crvenija, čak toplija.
Tako smo provodili noći, uokvireni crnim.
Navučene maske vremenom su nam srasle za lice i više ni jedni druge nismo pitali da li su odbačene ili stečene. Da su nam ranije misli strujale od maske do maske kao sada, nemam tačan podatak.
Prevazišli smo jedni druge, sve prijatelje i sebe. Kada bih više znala, snagom bih potrla svo drugo mahnito brzanje, ali verovatno je potreban naročit sticaj zvezda kada svest treba da dodje na svet, jer ta svest je čudesna.
Mislila sam da me samo
mali strahovi parališu, iako je vreme koje će doći pokazalo suprotno.Zapaljeno zlato, ljudi su okupljeni u gomilama, na nekadašnjem putu do škole, izlivali i pravili put. Volela sam ta kasna popodneva, u vazduhu se osećao miris cveća, a činilo se da čovek ima kožu boje Boga. Bili smo konstantno gladni.Nismo imali pravo da pitamo i zahtevamo, jer nije bilo nikoga ko bi nam dato oduzeo. Bili smo konstantno gladni i snažno zaokupljeni potragom za hranom, ali nikada dovoljno siti, da krenemo mislima dalje od zapaljenog zlata. Možda su nam umovi bili bolesni? Ali, kako će bolestan um prepoznati da je bolestan? Snovi su pena, dopire misao do mene, ali sećam se da bili smo konstantno gladni, i otuda nismo ni pitali ni zahtevali, nije bilo nikoga. Bili smo gladni ljubavi, jer ova svetina je nije ponela sa sobom, a zaboravili smo dovesti tvorca.
